Fizičke veličine i merne jedinice

Fizička tela imaju određene osobine koje su karakteristika supstancije od koje je telo načinjeno (gustina) ili karakterišu pojave (brzina, jačina električne struje).

Fizičke veličine karakterišu osobine materije ili fizičku pojavu. Da bi upoređivali fizičke veličine neophodno ih je meriti.

Merenje fizičkih veličina podrazumeva upoređivanje sa usvojenom jedinicom mere te veličine.

Merenjem se određuje koliko je puta merena veličina veća ili manja od usvojene mere te veličine. Znači, za merenje je potrebno utvrditi jedinicu mereveličine i pogodno sredstvo za izvođenje poređenja – merilo (npr. lenjir) ilimerni instrument (npr. termometar).

MOŽE MALO IGRE SA SLETANJEM, ZA IGRANJE KLIKNI NA SLICICU ISPOD

Međunarodni sistem jedinica

Jedinstvo mera u čitavom svetu obezbeđuje Međunarodni sistem jedinica (LeSystème International d’ Unités – SI). Za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno je koristiti  SEDAM fizičkih veličina – OSNOVNE VELIČINE: DUŽINA, VREME, MASA, TEMPERATURA, JAČINA ELEKTRIČNE STRUJE, JAČINA SVETLOSTI i KOLIČINA SUPSTANCIJE.

Jedinice osnovnih fizičkih veličina su OSNOVNE JEDINICE. One su određene odgovarajućim standardima ili etalonima.

Veličina	Oznaka veličine	Jedinica	Oznaka jedinice
Dužina	l	metar	m
Masa	m	kilogram	kg
Vreme	t	sekund	s
Temperatura	T	kelvin	K
Jačina električne struje	I	amper	A
Jačina svetlosti	Jv	kandela	cd
Količina supstancije	n	mol	mol

Sve ostale veličine i jedinice koje se izražavaju pomoću osnovnih nazivaju se izvedene.

Merenje fizičkih veličina

Fizičke veličine mogu da se mere:

·                        neposredno (direktno) upoređivanje fizičkih veličina i njihovih jedinica pomoću jednostavnih uređaja  merila (lenjir ili časovnik)

·                       posredno (indirektno) primenom odgovarajućeg tehničkog i računskog postupka pomoću mernih instrumenata (termometar ili ampermetar)

Merenje je tehnički postupak kojim se određuju brojne vrednosti fizičkih veličina izraženih u određenim jedinicama.

Dobijene vrednosti ne mogu biti apsolutno tačne – nesavršenost instrumenta, greška pi očitavanju

Da bi se dobila što tačnija vrednost veličina se meri više puta i izračunava se srednja vrednost koja je približna tačnoj vrednosti. Ovim postupkom se pravi manja greška.

Merenje dužine (l)

Visina, rastojanje, debljina sve je to dužina.

Jedinica za dužinu je metar [m].

Prema međunarodnom dogovoru jedan metar je rastojanje između dve crte na prametru – lenjiru od Pt i Ir.

Veća jedinica od metra                    – kilometar [km]                                1 km = 1000 m

Manje jedinice od metra                  – decimetar [dm]                                1 dm = 0,1 m

– centimetar [cm]                              1 cm = 0,01 m

– milimetar [mm]                              1 mm = 0,001 m

Obim kvadrata                    O=4a

Obim pravougaonika        O=2a+2b

Za merenje manjih dužina lenjir, merna traka. Za veće čelična traka. Za precizno merenje manjih debljina lenjir sa nonijusom i mikrometarsko merilo.

Određivanje površine (P)

Svodi se na merenje dužine.

Površina kvadrata? Merimo jednu stranicu                           P = a·a

Površina pravougaonika? Merimo osnovicu i visinu        P = a·b

Jedinica za površinu je kvadratni metar [m²]

Veće jedinice      – kvadratni kilometar [km²]                           1 km² = 1 000 000 m²

– hektar [ha]                                                                1 ha = 10 000 m²

– ar [a]                                                                             1 a = 100 m²

Manje jedinice    – kvadratni decimetar [dm²]                           1 dm² = 0,01 m²

– kvadratni centimetar [cm²]                         1 cm² = 0,0001 m²

– kvadratni milimetar [mm²]                         1 mm² = 0,000001 m²

Merenje i određivanje zapremine (V)

Određivanje zapremine tela pravilnog geometrijskog oblika svodi se na merenje dužine.

Zapremina kocke

Merimo jednu ivicu                         V=a·a·a     P=6a·a                      

Zapremina kvadra

Merimo osnovne ivice i visinu  V=a·b·c     P=2ab+2ac+2bc     

Jedinica za zapreminu je kubni metar [m³]

Veće jedinice se u praksi ne sreću

Manje jedinice    – kubni decimetar [dm³]                                1 dm³ = 0,001 m³

– kubni centimetar [cm³]                             1 cm³ = 0,000001 m³

– kubni milimetar [mm³]                             1 mm³ = 0,000000001 m³

kubni decimetar = litar [l]                                            1 l = 1 dm³

1 ml = 1 cm³

Zapremina se direktno meri menzurom – cilindrični sud na čijem zidu je skala najčešće u cm₃, odnosno ml.

·                        merenje zapremine tečnosti

·                        merenje zapremine čvrstog tela nerastvorljivog u vodi (mora da tone u vodi)

Merenje vremena (t)

Svaka prirodna pojava ima svoje trajanje, ima početak i kraj i dešava se u određenom intervalu vremena.

Osnovna jedinica za merenje vremena je sekunda [s].

Veće jedinice              minut            1 min = 60 s

čas                  1 h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s

dan                  1 dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s

godina           1 god = 365 dan

Manje jedinice    deseti i stoti deo sekunde

milisekunda                        1 ms = 0,001 s

mikrosekunda                     1 μs = 0,000001 sFizičke veličine i merne jedinice

Fizička tela imaju određene osobine koje su karakteristika supstancije od koje je telo načinjeno (gustina) ili karakterišu pojave (brzina, jačina električne struje).

Fizičke veličine karakterišu osobine materije ili fizičku pojavu. Da bi upoređivali fizičke veličine neophodno ih je meriti.

Merenje fizičkih veličina podrazumeva upoređivanje sa usvojenom jedinicom mere te veličine.

Merenjem se određuje koliko je puta merena veličina veća ili manja od usvojene mere te veličine. Znači, za merenje je potrebno utvrditi jedinicu mereveličine i pogodno sredstvo za izvođenje poređenja – merilo (npr. lenjir) ilimerni instrument (npr. termometar).

MOŽE MALO IGRE SA SLETANJEM, ZA IGRANJE KLIKNI NA SLICICU ISPOD

Međunarodni sistem jedinica

Jedinstvo mera u čitavom svetu obezbeđuje Međunarodni sistem jedinica (LeSystème International d’ Unités – SI). Za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno je koristiti  SEDAM fizičkih veličina – OSNOVNE VELIČINE: DUŽINA, VREME, MASA, TEMPERATURA, JAČINA ELEKTRIČNE STRUJE, JAČINA SVETLOSTI i KOLIČINA SUPSTANCIJE.

Jedinice osnovnih fizičkih veličina su OSNOVNE JEDINICE. One su određene odgovarajućim standardima ili etalonima.

Veličina	Oznaka veličine	Jedinica	Oznaka jedinice
Dužina	l	metar	m
Masa	m	kilogram	kg
Vreme	t	sekund	s
Temperatura	T	kelvin	K
Jačina električne struje	I	amper	A
Jačina svetlosti	Jv	kandela	cd
Količina supstancije	n	mol	mol

Sve ostale veličine i jedinice koje se izražavaju pomoću osnovnih nazivaju se izvedene.

Merenje fizičkih veličina

Fizičke veličine mogu da se mere:

·                        neposredno (direktno) upoređivanje fizičkih veličina i njihovih jedinica pomoću jednostavnih uređaja  merila (lenjir ili časovnik)

·                       posredno (indirektno) primenom odgovarajućeg tehničkog i računskog postupka pomoću mernih instrumenata (termometar ili ampermetar)

Merenje je tehnički postupak kojim se određuju brojne vrednosti fizičkih veličina izraženih u određenim jedinicama.

Dobijene vrednosti ne mogu biti apsolutno tačne – nesavršenost instrumenta, greška pi očitavanju

Da bi se dobila što tačnija vrednost veličina se meri više puta i izračunava se srednja vrednost koja je približna tačnoj vrednosti. Ovim postupkom se pravi manja greška.

Merenje dužine (l)

Visina, rastojanje, debljina sve je to dužina.

Jedinica za dužinu je metar [m].

Prema međunarodnom dogovoru jedan metar je rastojanje između dve crte na prametru – lenjiru od Pt i Ir.

Veća jedinica od metra                    – kilometar [km]                                1 km = 1000 m

Manje jedinice od metra                  – decimetar [dm]                                1 dm = 0,1 m

– centimetar [cm]                              1 cm = 0,01 m

– milimetar [mm]                              1 mm = 0,001 m

Obim kvadrata                    O=4a

Obim pravougaonika        O=2a+2b

Za merenje manjih dužina lenjir, merna traka. Za veće čelična traka. Za precizno merenje manjih debljina lenjir sa nonijusom i mikrometarsko merilo.

Određivanje površine (P)

Svodi se na merenje dužine.

Površina kvadrata? Merimo jednu stranicu                           P = a·a

Površina pravougaonika? Merimo osnovicu i visinu        P = a·b

Jedinica za površinu je kvadratni metar [m²]

Veće jedinice      – kvadratni kilometar [km²]                           1 km² = 1 000 000 m²

– hektar [ha]                                                                1 ha = 10 000 m²

– ar [a]                                                                             1 a = 100 m²

Manje jedinice    – kvadratni decimetar [dm²]                           1 dm² = 0,01 m²

– kvadratni centimetar [cm²]                         1 cm² = 0,0001 m²

– kvadratni milimetar [mm²]                         1 mm² = 0,000001 m²

Merenje i određivanje zapremine (V)

Određivanje zapremine tela pravilnog geometrijskog oblika svodi se na merenje dužine.

Zapremina kocke

Merimo jednu ivicu                         V=a·a·a     P=6a·a                      

Zapremina kvadra

Merimo osnovne ivice i visinu  V=a·b·c     P=2ab+2ac+2bc     

Jedinica za zapreminu je kubni metar [m³]

Veće jedinice se u praksi ne sreću

Manje jedinice    – kubni decimetar [dm³]                                1 dm³ = 0,001 m³

– kubni centimetar [cm³]                             1 cm³ = 0,000001 m³

– kubni milimetar [mm³]                             1 mm³ = 0,000000001 m³

kubni decimetar = litar [l]                                            1 l = 1 dm³

1 ml = 1 cm³

Zapremina se direktno meri menzurom – cilindrični sud na čijem zidu je skala najčešće u cm₃, odnosno ml.

·                        merenje zapremine tečnosti

·                        merenje zapremine čvrstog tela nerastvorljivog u vodi (mora da tone u vodi)

Merenje vremena (t)

Svaka prirodna pojava ima svoje trajanje, ima početak i kraj i dešava se u određenom intervalu vremena.

Osnovna jedinica za merenje vremena je sekunda [s].

Veće jedinice              minut            1 min = 60 s

čas                  1 h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s

dan                  1 dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s

godina           1 god = 365 dan

Manje jedinice    deseti i stoti deo sekunde

milisekunda                        1 ms = 0,001 s

mikrosekunda                     1 μs = 0,000001 s