U TOKU JE E- NASTAVA FIZIKE

четвртак, 09. јануар 2014.

Fizičke veličine i merne jedinice


Fizička tela imaju određene osobine koje su karakteristika supstancije od koje je telo načinjeno (gustina) ili karakterišu pojave (brzina, jačina električne struje).
Fizičke veličine karakterišu osobine materije ili fizičku pojavu. Da bi upoređivali fizičke veličine neophodno ih je meriti.
Merenje fizičkih veličina podrazumeva upoređivanje sa usvojenom jedinicom mere te veličine.
Merenjem se određuje koliko je puta merena veličina veća ili manja od usvojene mere te veličine. Znači, za merenje je potrebno utvrditi jedinicu mereveličine i pogodno sredstvo za izvođenje poređenja – merilo (npr. lenjir) ilimerni instrument (npr. termometar).
MOŽE MALO IGRE SA SLETANJEM, ZA IGRANJE KLIKNI NA SLICICU ISPOD
Međunarodni sistem jedinica
Jedinstvo mera u čitavom svetu obezbeđuje Međunarodni sistem jedinica (LeSystème International d’ Unités – SI). Za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno je koristiti  SEDAM fizičkih veličina – OSNOVNE VELIČINE: DUŽINA, VREME, MASA, TEMPERATURA, JAČINA ELEKTRIČNE STRUJE, JAČINA SVETLOSTI i KOLIČINA SUPSTANCIJE.
Jedinice osnovnih fizičkih veličina su OSNOVNE JEDINICE. One su određene odgovarajućim standardima ili etalonima.
Veličina
Oznaka veličine
Jedinica
Oznaka jedinice
Dužina
l
metar
m
Masa
m
kilogram
kg
Vreme
t
sekund
s
Temperatura
T
kelvin
K
Jačina električne struje
I
amper
A
Jačina svetlosti
Jv
kandela
cd
Količina supstancije
n
mol
mol
Sve ostale veličine i jedinice koje se izražavaju pomoću osnovnih nazivaju se izvedene.
Merenje fizičkih veličina
Fizičke veličine mogu da se mere:
·                        neposredno (direktno) upoređivanje fizičkih veličina i njihovih jedinica pomoću jednostavnih uređaja  merila (lenjir ili časovnik)
·                       posredno (indirektno) primenom odgovarajućeg tehničkog i računskog postupka pomoću mernih instrumenata (termometar ili ampermetar)
Merenje je tehnički postupak kojim se određuju brojne vrednosti fizičkih veličina izraženih u određenim jedinicama.
Dobijene vrednosti ne mogu biti apsolutno tačnenesavršenost instrumenta, greška pi očitavanju
Da bi se dobila što tačnija vrednost veličina se meri više puta i izračunava se srednja vrednost koja je približna tačnoj vrednosti. Ovim postupkom se pravi manja greška.

Merenje dužine (l)
Visina, rastojanje, debljina sve je to dužina.
Jedinica za dužinu je metar [m].
Prema međunarodnom dogovoru jedan metar je rastojanje između dve crte na prametru – lenjiru od Pt i Ir.
Veća jedinica od metra                    – kilometar [km]                                1 km = 1000 m
Manje jedinice od metra                  – decimetar [dm]                                1 dm = 0,1 m
– centimetar [cm]                              1 cm = 0,01 m
– milimetar [mm]                              1 mm = 0,001 m
Obim kvadrata                    O=4a
Obim pravougaonika        O=2a+2b
Za merenje manjih dužina lenjir, merna traka. Za veće čelična traka. Za precizno merenje manjih debljina lenjir sa nonijusom i mikrometarsko merilo.

Određivanje površine (P)
Svodi se na merenje dužine.
Površina kvadrata? Merimo jednu stranicu                           P = a·a
Površina pravougaonika? Merimo osnovicu i visinu        P = a·b
Jedinica za površinu je kvadratni metar [m2]
Veće jedinice      – kvadratni kilometar [km2]                           1 km2 = 1 000 000 m2
– hektar [ha]                                                                1 ha = 10 000 m2
– ar [a]                                                                             1 a = 100 m2
Manje jedinice    – kvadratni decimetar [dm2]                           1 dm2 = 0,01 m2
– kvadratni centimetar [cm2]                         1 cm2 = 0,0001 m2
– kvadratni milimetar [mm2]                         1 mm2 = 0,000001 m2

Merenje i određivanje zapremine (V)
Određivanje zapremine tela pravilnog geometrijskog oblika svodi se na merenje dužine.
Zapremina kocke
Merimo jednu ivicu                         V=a·a·a     P=6a·a                      
Zapremina kvadra
Merimo osnovne ivice i visinu  V=a·b·c     P=2ab+2ac+2bc     
Jedinica za zapreminu je kubni metar [m3]
Veće jedinice se u praksi ne sreću
Manje jedinice    – kubni decimetar [dm3]                                1 dm3 = 0,001 m3
– kubni centimetar [cm3]                             1 cm3 = 0,000001 m3
– kubni milimetar [mm3]                             1 mm3 = 0,000000001 m3
kubni decimetar = litar [l]                                            1 l = 1 dm3
1 ml = 1 cm3
Zapremina se direktno meri menzurom – cilindrični sud na čijem zidu je skala najčešće u cm3, odnosno ml.
·                        merenje zapremine tečnosti
·                        merenje zapremine čvrstog tela nerastvorljivog u vodi (mora da tone u vodi)

Merenje vremena (t)
Svaka prirodna pojava ima svoje trajanje, ima početak i kraj i dešava se u određenom intervalu vremena.
Osnovna jedinica za merenje vremena je sekunda [s].
Veće jedinice              minut            1 min = 60 s
čas                  1 h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s
dan                  1 dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s
godina           1 god = 365 dan
Manje jedinice    deseti i stoti deo sekunde
milisekunda                        1 ms = 0,001 s

mikrosekunda                     1 μs = 0,000001 sFizičke veličine i merne jedinice
Fizička tela imaju određene osobine koje su karakteristika supstancije od koje je telo načinjeno (gustina) ili karakterišu pojave (brzina, jačina električne struje).
Fizičke veličine karakterišu osobine materije ili fizičku pojavu. Da bi upoređivali fizičke veličine neophodno ih je meriti.
Merenje fizičkih veličina podrazumeva upoređivanje sa usvojenom jedinicom mere te veličine.
Merenjem se određuje koliko je puta merena veličina veća ili manja od usvojene mere te veličine. Znači, za merenje je potrebno utvrditi jedinicu mereveličine i pogodno sredstvo za izvođenje poređenja – merilo (npr. lenjir) ilimerni instrument (npr. termometar).
MOŽE MALO IGRE SA SLETANJEM, ZA IGRANJE KLIKNI NA SLICICU ISPOD
Međunarodni sistem jedinica
Jedinstvo mera u čitavom svetu obezbeđuje Međunarodni sistem jedinica (LeSystème International d’ Unités – SI). Za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno je koristiti  SEDAM fizičkih veličina – OSNOVNE VELIČINE: DUŽINA, VREME, MASA, TEMPERATURA, JAČINA ELEKTRIČNE STRUJE, JAČINA SVETLOSTI i KOLIČINA SUPSTANCIJE.
Jedinice osnovnih fizičkih veličina su OSNOVNE JEDINICE. One su određene odgovarajućim standardima ili etalonima.
Veličina
Oznaka veličine
Jedinica
Oznaka jedinice
Dužina
l
metar
m
Masa
m
kilogram
kg
Vreme
t
sekund
s
Temperatura
T
kelvin
K
Jačina električne struje
I
amper
A
Jačina svetlosti
Jv
kandela
cd
Količina supstancije
n
mol
mol
Sve ostale veličine i jedinice koje se izražavaju pomoću osnovnih nazivaju se izvedene.
Merenje fizičkih veličina
Fizičke veličine mogu da se mere:
·                        neposredno (direktno) upoređivanje fizičkih veličina i njihovih jedinica pomoću jednostavnih uređaja  merila (lenjir ili časovnik)
·                       posredno (indirektno) primenom odgovarajućeg tehničkog i računskog postupka pomoću mernih instrumenata (termometar ili ampermetar)
Merenje je tehnički postupak kojim se određuju brojne vrednosti fizičkih veličina izraženih u određenim jedinicama.
Dobijene vrednosti ne mogu biti apsolutno tačnenesavršenost instrumenta, greška pi očitavanju
Da bi se dobila što tačnija vrednost veličina se meri više puta i izračunava se srednja vrednost koja je približna tačnoj vrednosti. Ovim postupkom se pravi manja greška.

Merenje dužine (l)
Visina, rastojanje, debljina sve je to dužina.
Jedinica za dužinu je metar [m].
Prema međunarodnom dogovoru jedan metar je rastojanje između dve crte na prametru – lenjiru od Pt i Ir.
Veća jedinica od metra                    – kilometar [km]                                1 km = 1000 m
Manje jedinice od metra                  – decimetar [dm]                                1 dm = 0,1 m
– centimetar [cm]                              1 cm = 0,01 m
– milimetar [mm]                              1 mm = 0,001 m
Obim kvadrata                    O=4a
Obim pravougaonika        O=2a+2b
Za merenje manjih dužina lenjir, merna traka. Za veće čelična traka. Za precizno merenje manjih debljina lenjir sa nonijusom i mikrometarsko merilo.

Određivanje površine (P)
Svodi se na merenje dužine.
Površina kvadrata? Merimo jednu stranicu                           P = a·a
Površina pravougaonika? Merimo osnovicu i visinu        P = a·b
Jedinica za površinu je kvadratni metar [m2]
Veće jedinice      – kvadratni kilometar [km2]                           1 km2 = 1 000 000 m2
– hektar [ha]                                                                1 ha = 10 000 m2
– ar [a]                                                                             1 a = 100 m2
Manje jedinice    – kvadratni decimetar [dm2]                           1 dm2 = 0,01 m2
– kvadratni centimetar [cm2]                         1 cm2 = 0,0001 m2
– kvadratni milimetar [mm2]                         1 mm2 = 0,000001 m2

Merenje i određivanje zapremine (V)
Određivanje zapremine tela pravilnog geometrijskog oblika svodi se na merenje dužine.
Zapremina kocke
Merimo jednu ivicu                         V=a·a·a     P=6a·a                      
Zapremina kvadra
Merimo osnovne ivice i visinu  V=a·b·c     P=2ab+2ac+2bc     
Jedinica za zapreminu je kubni metar [m3]
Veće jedinice se u praksi ne sreću
Manje jedinice    – kubni decimetar [dm3]                                1 dm3 = 0,001 m3
– kubni centimetar [cm3]                             1 cm3 = 0,000001 m3
– kubni milimetar [mm3]                             1 mm3 = 0,000000001 m3
kubni decimetar = litar [l]                                            1 l = 1 dm3
1 ml = 1 cm3
Zapremina se direktno meri menzurom – cilindrični sud na čijem zidu je skala najčešće u cm3, odnosno ml.
·                        merenje zapremine tečnosti
·                        merenje zapremine čvrstog tela nerastvorljivog u vodi (mora da tone u vodi)

Merenje vremena (t)
Svaka prirodna pojava ima svoje trajanje, ima početak i kraj i dešava se u određenom intervalu vremena.
Osnovna jedinica za merenje vremena je sekunda [s].
Veće jedinice              minut            1 min = 60 s
čas                  1 h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s
dan                  1 dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s
godina           1 god = 365 dan
Manje jedinice    deseti i stoti deo sekunde
milisekunda                        1 ms = 0,001 s
mikrosekunda                     1 μs = 0,000001 s

Нема коментара:

Постави коментар