Može li čovek slobodnim padom da probije zvučni zid?

Felix Baumgartner je rođen  20. aprila  1969. godine. On je austrijanac, poznat po tome što je 12.oktobra  2012. skočio sa visine od  39 km  i dostigao brzinu od  1342 km/h, tj. 1,24 maha.

Slobodan pad je trajao 7 minuta, sve do otvaranja padobrana.  Dostigao je brzinu  1342 km/h.   Pri toj brzini je probio zvučni zid (1.224 km/h).  Ukupno trajanje skoka do dodira sa Zemljom je bilo 9,09 minuta.

PROBIJANjE ZVUČNOG ZIDA

Zvuk nastaje prenošenjem poremećaja kroz sredinu, pa prema tome što je sredina gušća, to je brzina zvuka kroz nju veća.  Zato je svemir potpuno tih, jer nema čestica koje bi prenele zvuk.  Avion može leteti brzinom manjom od brzine zvuka. Ispred  aviona se stvaraju talasi, koji nastaju nagomilavanjem čestica vazduha pri kretanju aviona. Ovi talasi imaju brzinu zvuka, i u ovom slučaju su brži od aviona.  Avion može leteti istom brzinom kao što je brzina zvuka. Tada se avion i zvučni talas kreću istom brzinom. To je brzina od 1 maha. Kažemo da tada avion „prolazi kroz zvučni zid“.   Ako brzina aviona postane veća od brzine zvuka, tada počnu da se pred njim nagomilavaju čestice vazduha, koje se cepaju kao talasi pred kljunom broda, pa se u tom trenutku čuje na zemlji  snažan prasak, kao eksplozija.  Vibracije potresaju avion dok brzina ne postane veća od brzine zvuka.

napisala Katarina Pribaković, VIII razred,  OŠ „Vasa Pelagić“   

KAKO JE FELIKS PROBIO ZVUČNI ZID?

Pored zagrevanja skafandera usled trenja kroz atmosferu, značajnih promena pritisaka i njihovog usklađivanja  u  kapsuli i skafanderu, veliko pitanje je bilo i kako će skakač proći u trenutku kada dostigne brzinu zvuka. Kako je ubrzanje u slobodnom padu svakog tela 9,81 m/s2, u ovom slučaju dovoljno veliko, Baumgartner se  u zanemarljivo kratkom vremenu kretao tom fatalnom brzinom zvuka.

Problem koji je imala celokupna svetska aeronautička pamet i avionska industrija u konstrukciji aviona i njihovih motora, kako bi vreme u kome letelica boravi u zoni brzine zvuka bilo što kraće, u slučaju ovog hrabrog padobranca, priroda rešava nedvosmisleno, uvažavajući jedino  elementarni zakon gravitacije, koji svakom telu u slobodnom padu obezbeđuje takvo ubrzanje da u bezbedno kratkom vremenu borave u opasnim zonama brzina zvuka.

SLOBODAN PAD

 Slobodan pad je ubrzano ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje bez početne brzine pod uticajem sile Zemljine teže. Dužina Feliksovog slobodnog pada iznosila je 36 529 metara, a najveća brzina koju je dostigao 1.24 maha.