U TOKU JE E- NASTAVA FIZIKE

понедељак, 5. мај 2014.

MJERENJE

Физичке величине и мjерне јединице
Физичка тела имају одређене особине које су карактеристика супстанције од које је тело начињено (густина) или карактеришу појаве (брзина, јачина електричне струје).
Физичке величине карактеришу особине материје или физичку појаву. Да би упоређивали физичке величине неопходно их је мерити.
Мерење физичких величина подразумева упоређивање са усвојеном јединицом мере те величине.
Мерењем се одређује колико је пута мерена величина већа или мања од усвојене мере те величине. Значи, за мерење је потребно утврдити јединицу меревеличине и погодно средство за извођење поређења – мерило (нпр. лењир) илимерни инструмент (нпр. термометар)
МОЖЕ МАЛО ИГРЕ SA SLETANJEM, ZA IGRANJE KLIKNI NA SLICICU ISPOD
Међународни систем јединица
Јединство мера у читавом свету обезбеђује Међународни систем јединица (LeSystème International d’ Unités – SI). За тумачење свих појава у природи довољно је користити  СЕДАМ физичких величина – ОСНОВНЕ ВЕЛИЧИНЕ: ДУЖИНА, ВРЕМЕ, МАСА, ТЕМПЕРАТУРА, ЈАЧИНА ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ, ЈАЧИНА СВЕТЛОСТИ и КОЛИЧИНА СУПСТАНЦИЈЕ.
Јединице основних физичких величина су ОСНОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ. Оне су одређене одговарајућим стандардима или еталонима.
Величина
Ознака величине
Јединица
Ознака јединице
Дужина
l
метар
m
Маса
m
килограм
kg
Време
t
секунд
s
Температура
T
келвин
K
Јачина електричне струје
I
ампер
A
Јачина светлости
Jv
кандела
cd
Количина супстанције
n
мол
mol
Све остале величине и јединице које се изражавају помоћу основних називају се изведене.
Мерење физичких величина
Физичке величине могу да се мере:
  •  непосредно (директно) упоређивање физичких величина и њихових јединица помоћу једноставних уређаја  мерила (лењир или часовник)
  • посредно (индиректно) применом одговарајућег техничког и рачунског поступка помоћу мерних инструмената (термометар или амперметар)
Мерење је технички поступак којим се одређују бројне вредности физичких величина изражених у одређеним јединицама.
Добијене вредности не могу бити апсолутно тачне – несавршеност инструмента, грешка пи очитавању
Да би се добила што тачнија вредност величина се мери више пута и израчунава се средња вредност која је приближна тачној вредности. Овим поступком се прави мања грешка.

Мерење дужине (l)
Висина, растојање, дебљина све је то дужина.
Јединица за дужину је метар [m].
Према међународном договору један метар је растојање између две црте на праметру – лењиру од Pt и Ir.
Већа јединица од метра                    – километар [km]                                1 km = 1000 m
Мање јединице од метра                  – дециметар [dm]                                1 dm = 0,1 m
– центиметар [cm]                              1 cm = 0,01 m
– милиметар [mm]                              1 mm = 0,001 m
Обим квадрата                    O=4a
Обим правоугаоника        O=2a+2b
За мерење мањих дужина лењир, мерна трака. За веће челична трака. За прецизно мерење мањих дебљина лењир са нонијусом и микрометарско мерило.

Одређивање површине (P)
Своди се на мерење дужине.
Површина квадрата? Меримо једну страницу                           P = a·a
Површина правоугаоника? Меримо основицу и висину        P = a·b
Јединица за површину је квадратни метар [m2]
Веће јединице      – квадратни километар [km2]                           1 km2 = 1 000 000 m2
– хектар [ha]                                                                1 ha = 10 000 m2
– ар [a]                                                                             1 a = 100 m2
Мање јединице    – квадратни дециметар [dm2]                           1 dm2 = 0,01 m2
– квадратни центиметар [cm2]                         1 cm2 = 0,0001 m2
– квадратни милиметар [mm2]                         1 mm2 = 0,000001 m2

Mерење и одређивање запремине (V)
Одређивање запремине тела правилног геометријског облика своди се на мерење дужине.
Запремина коцке
Меримо једну ивицу                         V=a·a·a     P=6a·a                      
Запремина квадра
Меримо основне ивице и висину  V=a·b·c     P=2ab+2ac+2bc     
Јединица за запремину је кубни метар [m3]
Веће јединице се у пракси не срећу
Мање јединице    – кубни дециметар [dm3]                                1 dm3 = 0,001 m3
– кубни центиметар [cm3]                             1 cm3 = 0,000001 m3
– кубни милиметар [mm3]                             1 mm3 = 0,000000001 m3
кубни дециметар = литар [l]                                            l = 1 dm3
ml = 1 cm3
Запремина се директно мери мензуром – цилиндрични суд на чијем зиду је скала најчешће у cm3, односно ml.
  •  мерење запремине течности
  •  мерење запремине чврстог тела нерастворљивог у води (мора да тоне у води)

Мерење времена (t)
Свака природна појава има своје трајање, има почетак и крај и дешава се у одређеном интервалу времена.
Основна јединица за мерење времена је секунда [s].
Веће јединице              минут            1 min = 60 s
час                  1 h = 60 min = 60 · 60 s = 3 600 s
дан                  1 dan = 24 · 60 min = 24 · 3 600 s = 86 400 s
година           1 god = 365 dan
Мање јединице    десети и стоти део секунде
милисекунда                        1 ms = 0,001 s
микросекунда                     1 μs = 0,000001 s

Нема коментара:

Постави коментар