VASIONA I VASIONSKA TELA

VASIONA

VASIONA je beskonačno veliki prostor koji nas okružuje i u kome se nalazi bezbroj nebeskih tela. Ona se još nazivasvemir, a stari Grci su ovom beskonačnom prostoru dali ime kosmos, što znači red ili poredak

Vasionu čine:

 GALAKSIJE su masivni skupovi zvezda. One su međusobno povezane gravitacijom i kao takve čine skup ili galaktičko jato, koja zajedno mogu formirati i superjato. Galaksije se dele na tri glavna tipa: eliptične, spiralne, i neregularne.

SPIRALNA GALAKSIJA

SAZVEŽĐA. U prošlosti pojam sazvežđa je bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). Ova savramena podela neba vodi poreklo iz 150-te godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2000 godina pre naše ere u starom Vavilonu. Dakle, sazvežđeili konstelacija zvezdaje deo zvezdanog neba u kojem grupa zvezda bliskih jedna drugoj zajedno obrazuju neki imaginaran lik kad se međusobno spoje zamišljenim linijama.

SAZVEŽĐA

ZVEZDE su nebeska tela koja zrače sopstvenom svetlošću. Zvezda je telo loptastog oblika koje se sastoji od vodonika I helijuma. Najbliža zvezda Zemlji je Sunce, izvor svetlosti, toplote i života za našu planetu. Temperatura na površini iznosi oko 1600⁰C. Površina Sunca se stalno menja. Na pojedinim mestima, usijani gasovi u vidu vodoskoka izbijaju kao plameni pramenovi, koji se nazivaju protuberance. Sunčeve pege se javljaju u središnjem pojasu Sunca, a vide se kao tamne mrlje. Temperatura im je niža od ostale površine Sunca. Javljaju se periodično, menjaju se, raspadaju i iščezavaju.

Ostale zvezde se vide samo tokom noći, kao sjajne tačke na nebu koje trepere usled efekta Zemljine atmosfere. U svakodnevnom govoru pod pojmom zvezde se ponekad smatraju i vidljive planete , pa čak i neke komete i meteore. Procenjuje se da u našoj Galaksiji ima oko 200 milijardi zvezda.

PLANETE su nebeska tela, loptastog oblika koja se kreću eliptičnim putanjama oko zvezda. Za razliku od zvezda, planete nemaju vlastiti izvor energije.

PLANETA

Planete u Sunčevom sistemu su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Patuljaste planete Sunčevog sistema su: Pluton i Ksenon. Planete u Sunčevom sistemu podeljeni su u kategorije prema sastavu. Dele se na unutrašnje (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) izgrađene od stena (nalaze se bliže Suncu) i spoljašnje (Jupiter, Saturn, Uran i Neptun) koje su gasovite.

SUNČEV SISTEM

SATELITI su loptasta vasionska tela koja se kreću oko planeta. Postoje prirodni i veštački sateliti (telekomunikacioni, meteorološki, astronomski, navigacioni, vojni...).

Mesec (lat. Luna) je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, manje od Zemlje. Svetlost dobija od Sunca, tj. odbija sunčevu svetlost, pa ga zato i vidimo. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi. Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti različite faze, od kojih četiri su karakteristične:

      - Mladi mesec (Mesec nevidljiv, osim za vreme pomračenja Sunca

      - Prva četvrt (Mesec vidljiv uveče, i zalazi u ponoć

      - Pun Mesec (Mesec vidljiv celu noć)

      - Poslednja četvrt (Mesec izlazi u ponoć i vidljiv do izlaska Sunca)

ROTACIJA MESECA

Pomračenje Meseca nastaje kada se Zemlja nađe direktno između Sunca i Meseca. Ona zaklanja sunčeve zrake i baca senku na Mesec. Kako Mesec zalazi sve dublje u Zemljinu senku, on menja boju od sive do narandžaste ili tamnocrvene. Mesec poprima novu boju, zato što indirektni sunčevi zraci, ipak, prolaze kroz Zemljinu atmosferu i obasjavaju ga.

POMRAČENJE MESECA

Pomračenje Sunca je pojava koja se dešava kada Sunce baca Mesečevu senku na površinu planete Zemlje, što se može dogoditi samo kada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca.

PMRAČENJE SUNCA

PLANETOIDI ILI ASTEROIDI su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju sa planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika. Većina asteroida u Sunčevom sistemu nalazi se u asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera. Do sada ih je otkriveno preko 170.000, a preko 11.000 ih je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja. Procenjuje se da bi ih u našem sistemu moglo biti nekoliko miliona.

ASTEROID

KOMETE su nebeska tela koje se nalaze u putanji oko Sunca. Komete (u narodu poznate kao zvezde repatice) se sastoje od prašine, smrznutih gasova, kamenja i leda. Orbite kometa se stalno menjaju: originalno su bile u spoljnom Sunčevom sistemu i sklone su poremećajima prilikom bliskih prolazaka pored velikih planeta. Neke od njih prilaze blizu Suncu i isparavaju, dok neke bivaju zauvek izbačene iz njega. Karakteriše ih iznenadna pojava na nebu i rep koji višestruko nadmašuje dimenzije samog jezgra komete. Najpoznatija kometa je Halejeva kometa, koja pored nas prođe svakih 76 godina.

KOMETA

METEORI su mala tamna nebeska tela koja slobodno putuju kroz svemir velikim brzinama, a pri dodiru sa Zemljinom atmosferom na kratko vreme postaju vidljivi, svetle, a zatim se gase (tzv.zvezde padalice). Različitog su oblika i veličine: od zrna peska, pa do nekoliko kilometara u prečniku. Kada padnu na Zemlju nazivaju se meteorirti. 

ZVEZDE PADALICE