Agregatna stanja

Mnoge supstance se mogu naći u više različitih agregatnih stanja - u čvrstom,  tečnom ili gasovitom stanju, ređe u stanju plazme (samo neke retke supstance pod određenim uslovima). Agregatno stanje u kojem se neka supstanca nalazi zavisi od  njene temperature i pritiska kojem je izložena. Na određenim temperaturama i pod  normalnim atmosferskim pritiskom, neke supstance menjaju svoje agregatno stanje - tečnosti, na primer, postaju gasovi ili čvrste supstance, gasovi se kondenzuju u  tečnosti, itd. Temperature na kojima supstance menjaju svoja agregatna stanja  nazivaju se tačka mržnjenja (ili topljenja, zavisno od smera u kojem se  odigrava promena) i tačka ključanja (ilikondenzacije, takođe zavisno od smera  odigravanja promene). Led - čvrsto agregatno stanje vode Mržnjenje Proces promene agregatnog stanja tečnosti u čvrsto stanje naziva se mržnjenje  (ili smrzavanje). Kako temperatura pada, atomi ili molekuli koji sačinjavaju tečnost  menjaju svoje međusobne pozicije i pregrupišu se, gradeći stabilniju strukturu čvrste  supstance, a toplotna energija se otpušta. Čvrsti oblik (agregatno stanje) supstance  postoji na svim temperaturama koje su niže od tačke mržnjenja te supstance.  Kada se voda smrzava, ona se širi, suprotno ponašanju ostalih supstanci koje se  skupljaju. Tačka mržnjenja vode, ali i svih drugih supstanci, može se sniziti dodavanjem  raznih primesa i nečistoća, kao na primer soli. Proces prelaska tečnosti u čvrsto stanje Topljenje i kondenzacija Čvrste i gasovite supstance se mogu pretvarati u tečnosti topljenjem (čvrste),  odnosno kondenzacijom (gasovite supstance). Čvrste supstance počinju da se tope  kada temperatura dostigne određenu visinu - tačku topljenja određene supstance.  Kako temperatura raste, atomi ili molekuli supstance se "pobuđuju" - primaju dodatnu  energiju iz spoljne sredine i raspadaju na manje složenu i čvrstu strukturu, kakva je  struktura tečnosti. Gasovite supstance počinju da se kondenzuju kada temperatura opadne do određenog  nivoa - tačke kondenzacije određene supstance. U tom procesu slobodni, pokretljivi atomi  gasova gube svoju energiju i stvaraju čvršću strukturu tečnosti. Tačka topljenja i tačka  kondenzacije predstavljaju istu temperaturnu granicu za određenu supstancu, ali se  različito nazivaju u zavisnosti od smera u kojem se odvija proces izmene agregatnog stanja. Proces prelaska čvrstih i gasovitih supstanci u tečno stanje Ključanje i isparavanje Do ključanja dolazi pod normalnim atmosferskim pritiskom na određenoj temperaturi  (za svaku supstancu) koja se naziva tačka ključanja. Na toj temperaturi supstance  prelaze iz tečnog u gasovito stanje - tečnosti dobijaju dovoljno dodatne energije koja  oslobađa atome i molekule iz tečnih struktura i oni se otpuštaju u okolnu sredinu. Kod  vode, na primer, prilikom ključanja se stvaraju krupni mehurovi vodene pare koji,  kada pritisak unutar njih dostigne jačinu atmosferskog pritiska, pucaju i otpuštaju  molekule vode koja ključa u vidu vodene pare. Isparavanje je proces koji obuhvata samo mali procenat ukupne količine tečnosti i  događa se prirodno i na temperaturama mnogo nižim od tačke ključanja. Do isparavanja  dolazi kada najenergetizovaniji molekuli ili atomi neke tečnosti sa njene površine raskidaju  međumolekulske veze sa ostalim molekulima ili atomima, te bivaju otpušteni u okolnu  sredinu. Proces ključanja (i isparavanja) - prelaska tečnosti u  gasovito stanje