zadaci

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
	kg
ubrzanje
		V
		ρ- ro
dužina
	N

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
		Q
	mol
zapremina
	m²
		μ
elastična sila

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
		T
sila trenja
	m/s²
gustina
		l
		g

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
rezultantna sila
		a
	km/h
	g/m³
		E
pređeni put

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili definicija
	m
vrijeme
	J
		A
ubrzanje
		km

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
	s
		Fel
brzina
	N
ubrzanje
		P

Fizička veličina	Mjerna jedinica	Oznaka fizičke veličine	Formula te veličine ili formula iz koje se izvodi
		t
površina
	min
		G
početna brzina
	m/s

Metrologija i naš uspjeh

Učenici osmog razreda Osnovne škole "Jugoslavija" izložbom u holu škole obilježili su 16. septembar, dan zaštite ozonskog omotača

SPASIMO NAŠU PLANETU

Učenici su imali priliku da izlože radove koji su imali za cilj da povećaju svijest o značaju zaštite ozonskog omotača i očuvanju planete Zemlje

Od 1995. godine, 16. septembar se u cijelom svijetu obilježava kao međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene aktivnosti koje bi omogućile zaštitu i očuvanje ozonskog omotača.

"Desetinama kilometara visoko iznad naših glava, daleko od našeg svakodnevnog života i obaveza, postoji jedan tanak štit. Taj štit neprekidno filtrira sunčevo zračenje, eliminišući negativne djelove njegovog spektra. Upravo taj štit omogućava život na Zemlji pretvarajući smrtonosne sunčeve zrake u saveznike živog svijeta. Njegovo ime je ozonski omotač. Bez ozonskog omotača ne bi postojao život na Zemlji", započinje priču profesorica fizike Marina Petrović i inicijator izložbe.

Međutim ovaj je tanak štit ugrožen, a najviše se ta njegova ugroženost manifestuje pojavljivanjem ozonskih rupa. Zapravo naziv "ozonska rupa" nije adekvatan, jer se ovdje više radi o istanjenju sloja, a ne o njegovom potpunom izostanku.

"Ozonske rupe uzrokuju supstance koje oštećuju ozon. U njih spadaju freoni koji se koriste kod rashladnih uređaja, haloni koji se najčešće koriste u aparatima za gašenje požara, metil-bromid koji se koristi u poljoprivredi kao pesticid, kao i različite vrste rastvarača. Funkcionisanje ljudskog društva današnjice ne bi bilo zamislivo bez ovih supstanci. Tako da se može zaključiti da je čovjek glavni "uzrok" nastanka ozonskih rupa", ističe profesorica.

Upravo zbog toga na časovima sekcije "Mala meteo radionica", profesorica Petrović pokrenula je pitanje zaštite ozonskog omotača. Došla je na ideju da organizuje izložbu povodom Međunarodnog dana ozonskog omotača. Ovu njenu ideju su sa velikim oduševljenjem prihvatili učenici, uprava škole, kolege nastavnici kao i roditelji. Uprava škole omogućila je učenicima poseban prostor u kojem su mogli izložiti svoje radove.

"Što se tiče izložbe, u pitanju su različiti panoi i likovni radovi koje su učenici izložili u holu škole. Ove panoe karakterisale su veoma jasne i precizno definisane poruke koje su imale za cilj da podstaknu čovjeka da više razmišlja o štetnosti svog uticaja na ozon," objašnjava profesorica Marina i nastavlja, "Sigurna sam da ukoliko svako od nas učini svakodnevno barem nešto da spasi ozon, kao na primjer da umjesto autom pješke pođe na posao, da će ovim postupkom barem malo pomoći da se spasi ozonski omotač koji je tako bitan za život na Zemlji. Tačno je da smo tim postupkom dali samo mali doprinos očuvanju ozonskog omotača, međutim globalno gledano učninili smo mnogo jer odavno se reklo da velike stvari grade male sitnice", zaključila je profesorica Marina Petrović.

Uspjeh OŠ Jugoslavija na konkursu Zavoda za metrologiju

by Milanka Vukosavović | 16:09:2016 | 16:10:12

Učenici Osnovne škole “Jugoslavija” čiji je mentor bila Marina Petrović, profesorica fizike, postigli su veliki uspjeh na konkursu “Mjerenja u dinamičnom svijetu”, koji je povodom deset godina raspisao Zavod za metrologiju Crne Gore. 

Jovan Drobnjak je osvojio prvu nagradu u kategoriji “literarni radovi”, dok je specijalna nagrada za literarni rad pripala Milošu Šikmanoviću. Na izložbi, koja je istim povodom priređena u podgoričkom KIC “Budo Tomović” pod nazivom “Istorija metrologije u Crnoj Gori”, izloženi su najbolji literarni i  likovni radovi,

a među njima i radovi Milane Tomović,Katarine Vujačić, Andree Matković, Isidore Radunović  i Kristine Jaredić.

Konkurs Zavoda za metrologiju je bio raspisan za učenike šestih, sedmih i osmih razreda osnovnih škola. Učenici šestog razreda su trebali da se izraze kroz likovne radove, učenici sedmog razreda izradom makete ili modela, a učenici osmog razreda su trebali da napišu literarni rad, odnosno esej. U svojim radovima iskazali su ideju kako metrologija, kao nauka o tačnom i pouzdanom mjerenju, utiče na svakodnevni život.

Interesovanje učenika za učešće na konkursu je bilo jako izraženo, a Barani su se takmičili sa vršnjacima iz Berana, Nikšića, Podgorice, Budve, Rožaja i Pljevalja.

Izvor : http://www.barinfo.me/text.php?kategorija=1&id=8957

Метеоролози у животињском свету

Добри прогнозери су медведи. Када преко зиме лутају и не улазе у брлог, знак је да ће зима бити блага.

Дивље патке предосећају поплаве. Ако праве гнезда високо по обалама бара и река или по старим врбама, знак је да ће бити поплава. Ако се гнезде поред саме обале, знак је да ће водостај бити низак.

Ако петлови преко дана кукуричу и лупају крилима, знак је да ће падати киша.

Сићушни инсекти су поуздани метеоролози. Кад ниско лете над земљом или водом, то је знак да ће падати киша. Ако се подигну у висину, то је најбољи знак да ће бити лепо време.

Када долете ласте, мразева више нема.

Када врапци почну да праве гнезда, то је најбољи знак да долази лепо време.

Дивље гуске су непогрешиви меоролози. Када почну у јатима да крећу на југ, то је најбољи знак да ће тих дана почети мразеви и вејавице.

Жабе су прави уметници у скакању и хватању плена. То раде само кад је лепо време. Промену времена и долазак кише најављују завлачењем у своје барице. Ако жабе током ноћи и јутра крекећу, то је најава ружног времена.

Рибе предосећају и наговештавају промену времена. Кад пастрмке у брзим планинским рекама изненада престану да узимају храну-мамац, знак је да настаје већа и дужа промена времена.

Лоше време и хладноћу вук најављује чистим завијањем. 

Uskoro treći broj našeg časopisa :)

MAGIJA JEDNOG ŠTAPA

„Glavni cilj projekta jeste izračunati obim Zemlje koristeći dovitljivost jednog od najgenijalnijih matematičara svih vremena“, naglasila je nastavnica fizike Marina Petrović.

Autori: članovi sekcije „Mladi fizičar“

U današnje doba kojeg karakteriše postojanje modernih satelita nije teško shvatiti koliko je Zemlja mala u odnosu na svemir, a takođe nije teško izmjeriti obim Zemlje. Međutim, ukoliko vratimo vrijeme više hiljada godina unazad shvatićemo da mjerenje obima Zemlje jeste podvig vrijedan poštovanja. Jedan od prvih koji se „usudio“ da tvrdi da je Zemlja okrugla upravo je bio Eratosten.

„Eratosten je starogrčki matematičar koji je živjeo u trećem vijeku prije nove ere. Stekao je slavu kao prvi koji je upoznao sistem širina i dužina, te prvi koji je izračunao Zemljinu veličinu. Eratosten se obrazovao u Aleksandriji i nekoliko godina u Atini. On je bio veoma značajna osoba za istoriju nauke koja je dala veliki doprinos prije svega matematici i geografiji. Takođe zna se da je bio prijatelj sa Arhimedom, jednim od najvećih matematičara staroga vijeka”, ističe nastavnica fizike Marina Petrović.

Da je Eratosten bio genijalan matematičar koji je uz pomoć štapa izmjerio obim Zemlje to znaju svi oni koji su završili osnovnu školu. U čemu se zasniva njegova genijalnost, otkriva nam nastavnica.

“Genijalnost svakog naučnika, pa i Eratostena, ogleda se u jednostavnosti rješenja nekog problema. Kao i svaki naučnik Eratosten je bio znatiželjan i zapravo je primijetio da u vrijeme ljetnjeg solisticijuma, odnosno najdužeg dana u godini, 22-og juna nema sijenke u bunaru. Naime tada je Sunce u zenitu, a to znači da se Sunce nalazi u najvišoj tački na nebeskoj sferi, vertikalno iznad posmatrača. To se dešavalo tačno u podne u Asuanu koji se nalazio neznatno sjevernije od Aleksandrije.  Eratosten je odredio da tog istog dana u Aleksandriji sunčevi zraci padaju pod uglom otprilike oko 7 stepeni, a to je pedeseti dio kruga. Na taj način Eratosten je izračunao obim Zemlje i pogriješio za samo 200 kilometara”, objašnjava nastavnica.

Saradnja među učenicama bila je na visokom nivou:  Mjerenje dužine sijenke štapa

Sama činjenica da je neko još prije nove ere tvrdio da je izračunao obim Zemlje i još to da je Zemlja okrugla bilo je varvarsko svetogrđe za vrijeme koje je tek došlo. Zbog čega je ljudima u srednjem vijeku bilo teško da prihvate da je Zemlja okrugla i da nije centar svemira?

“To da je Zemlja okrugla protivi se svakodevnom iskustvu i onome što ljudsko oko opaža. Klasičan primjer je brod koji se udaljava od nas. Ako sjedimo na plaži primijetićemo kako brod koji se udaljava od nas postaje sve manji i manji, da bi na kraju u potpunosti “nestao”. To je u ljudima izazivalo strah, a sve što izaziva strah u nama budu maštu. Ljudi su onda nekako intuitivno razmišljali o tome da ukoliko se brod dovoljno udalji od nas da će sigurno stići do neke provalije sa koje će pasti. Ljudi su zamišljali brod koji beskonačno pada ko zna gdje. Međutim brod “nestaje” iz čovjekovog vidika upravo zbog zakrivljenosti Zemlje,” objašnjava nastavnica.

Da se vratimo Eratostenovom eksperimentu. Možete li nam objasniti kako je uopšte nastala ideja o ovom projektu.

“Ovaj projekat je zapravo pokrenut od strane udruženja Inspiring Science Education koja nastoji da popularizuje nauku u svijetu. U ovom projektu učestovalo je oko 5000 škola iz čitavog svijeta, 10 000 nastavnika i otprilike oko 100 000 učenika, što je, složićemo se, impresivna brojka. To što se naša škola našla na karti svijeta kao učesnik ovako popularnog projekta za sve u školi bila je čast, a naročito za one koje su imali mogućnost da učestvuju u tom projektu. Učestovati u eksperimentu koji je dio istorije čovječanstva neprocjenjivo je iskustvo. Smatram da je privilegija vratiti se u Eratostenovo vrijeme i ponoviti njegov čuveni eksperiment”, tvrdi nastavnica.

Članovi naše sekcije su zapravo mjerili dužinu štapa i zapisivali dužinu sijenke tog štapa. Kako nam to u praksi pomaže da odredimo obim Zemlje.

“Naša škola bila je uparena sa školama iz bivše Jugoslavije i okruženja. Sproveli smo istraživanje zajedno sa Sentadrej Reformatorskom Gimnazijom iz Mađarske. Gospodin Alpar Ferenci poslao nam je njihove podatke o geografskoj širini i geografskoj dužini, dužini štapa, dužini sijenke štapa i ugla koji zaklapa sunčeva svjetlost sa štapom. Naš zadatak je bio da njihove podatke uporedimo sa našim podacima. Organizatori ovog projekta omogućili su nam program uz pomoć koga smo na veoma lak način mogli doći do razdaljine između Bara i grada u kome se nalazi ova škola iz Mađarske. Koristeći neke matematičke formule i uz podatke koje imamo lako dolazimo do obima Zemlje”, ističe nastavnica.

Za kraj našeg razgovora možete li nam reći kakvi su Vaši komentari o ovom projektu.

“Mislim da ovaj projekat prije svega pobuđuje u učenicima istraživački duh i motiviše ih da se zaintresuju za nauku. Za mene lično učešće na ovom projektu je od neprocjenjive vrijednosti i zaista sam ponosna na činjenicu što se naša škola našla na karti svijeta”, zaključila je nastavnica fizike Marina Petrović.

Obavještenje!!!

Članovi sekcije "Mladi fizičari" sa svojom nastavnicom

  sljedeće nedelje će u dvorištu svoje škole izvesti Eratostenov eksperiment

 i tako se  pridružiti globalnom eksperimentu u kojem učestvuje preko 40 zemalja !!! 

Pri izradi rezultata sarađivaće i razmijeniće podatke sa više škola u okruženju i šire.

Poželimo im sreću i Sunčan dan.

Učesnici u Eratostenovom eksperimentu

Naša skola se našla na mapi koja broji preko 40 zemalja i 500 skola koje učestvuju u ovom projektu!!