PODELA ZADATAKA

Grupe su ranije formirane.

Unapred je pripremljen potreban materijal.

Vođa grupe čita uputstvo i zadatke svim članovima grupe.

UPUTSTVO ZA RAD

Pročitajte pažljivo svaki zadatak.

Dogovorite se na koji način ćete da uradite zadatke.

Pažljivo radite da ne bi došlo do neprijatnih situacija.

Na većem papiru nacrtajte ono što ste radili.

Napišite zaključke do kojih ste došli radeći svoje zadatke.

SREĆNO!

PRVA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

• karton u obliku pravougaonika
• automobil
• parče materijala

ZADATAK

1. Napravi strmu ravan i utvrdi kako se automobil krece po ravnoj podlozi, a kako na strmoj ravni.
2. Nacrtaj putanju kretanja automobila (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
3. Automobil pusti sa vrha kartona (strme ravni) i izmeri put koji je on prešao. Zatim preko kartona stavi platno, pusti automobil i izmeri put koji je prešao. Uporedi i objasni.

DRUGA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

• lopta (manja i veća)

ZADATAK

1. Baci loptu uvis, a zatim je uhvati rukama. Pusti loptu da padne pa pod, a zatim je uhvati rukama.
2. Prikaži na koji način se lopta kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
3. Nacrtaj kredom liniju (početni položaj lopte). Stavi obe lopte na liniju i zakotrljaj ih. Koja lopta prelazi duži put ako na njih delujemo istom silom.

TREĆA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

• loptica (lastiž na jednom kreju)
• loptica-skočica

ZADATAK

1. Drži u ruci jedan kraj lastiža i pomeraj lopticu. Pusti lopticu-skočicu na pod.
2. Prikaži na koji način se loptice kreću (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
3. Utvrdi da li će loptica-skočica više skakati ako je pustiš na zemlju sa 1m visine ili sa veće visine.

ČETVRTA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

• dugmad iste veličine
• konac

ZADATAK

1. Provuci kroz rupicu dugmeta konac i veži ga. Drugi kraj konca veži na ofinger. Pokreni dugmad rukom.
2. Prikaži na koji način se dugme kreće (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja)
3. Napravi 3 klatna od dugmadi iste veličine i konca različite dužine. Pokreni klatna istom jačinom i objasni koje će se kretati najbrže a koje najsporije.

PETA GRUPA

POTREBAN MATERIJAL

• sat
• mlin za biber
• dugmad različite veličine

ZADATAK

1. Okreći kazaljke na satu. Okreći dršku na mlinu za biber, kao da melješ biber.
2. Prikaži na koji način se kreću kazaljke i drška na mlinu za biber (tačka – početni položaj; linija – putanja kojom se kreće telo; strelica – smer kretanja).
3. Od dugmadi različite veličine napravi tri klatna tako da im je dužina konca iste dužine. Utvrdi koje od njih će se kretati najsporije, a koje najbrže.

Marija Kiri

Marija Kiri (1867-1934), poljsko-francuska fizičarka i hemičarka, dobitnica nobelove nagrade iz fizike 1903. i hemije 1911.

Marija Skladovska-Kiri, završila je fiziku na Sorboni kao najbolji student u klasi 1893. Prva žena koja se istakla u naučnom svetu. Shvatila je fenomen radioaktivnosti i 1898. otkrila elemente plutonijum i radijum. Godine 1903. je dobila Nobelovu nagradu iz fizike koju je delila sa svojim suprugom Pjerom kirijem i Henrijem Bekerelom.

Marija Kiri dokazala je radioaktivnost kao osobinu retkih elemenata. utvrdila je da uranijumova ruda ima viši stepen radioaktivnosti od čistog uranijuma, na osnovu čega je izvela zaključak da uranijumova ruda mora sadržati još neke elemente, koji su jače radioaktivni, prema tome skriveni. I zaista, našla je polonijum.

S obzirom na to da se radijum nalazi u veoma malim količinama u rudi uranijuma, Marija i Pjer Kiri su 1902. morali da prerade tone uranijumove rude da bi dobili tek desetinu grama radijuma. Tada je Marija Kiri izračunala atomsku težinu radijuma i utvrdila njegove osobine. Ostalo joj je nedovršeno istraživanje porekla radioaktivnosti, koje je dovršio Ernest Raderford (1871-1937), objasnivši značenje čestica alfa, beta i gama.

Marija Kiri je dokazala da se radijacija sastoji od najmanje dve vrste zračenja, različitih osobina. Za to je dobila drugu Nobelovu nagradu 1911., ovog puta iz hemije, i tako postala prvi dvostruki nobelovac. Na žalost, radeći sa radioaktivnim materijalima ozračena je dobila leukemiju, od čega je umrla 1934. godine.

Mileva Ajnštajn

Mileva Marić je rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini (tada deo Austro-Ugarske) kao najstarija od troje dece porodici oficira austro-ugarske vojske. Prilikom rodjenja Milevi je iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio je posao u sudu u Rumi, a kasnije u Zagrebu. Mileva je imala mladju sestru Zorku (rođenu 1883) i brata Miloša (rođenog 1885).

Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohadjala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.

U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek pet žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka.

Mileva je konačno pristala da Albertu da razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine savijanje svetlosti u gravitacionom polju za pomračenje Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativiteta, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.
Uprkos tome, Nobelovu nagradu za fiziku dobio je za objašnjenje fotoelektricnog efekta. Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu, a Albert je novac prepustio Milevi.

Mihajlo Pupin

Od nastanka ljudskog društva neočekivan uspeh smatra se najvećim dostignućem. Mihailo Pupin je simbol ličnog uspeha koji bi u većini drugih prilika bio smatran nemogućim. Rođen u Banatu 1854. godine Pupin je rano došao u sukob sa austrijskim vlastima, izbačen je iz škole, zbog čega je otputovao u Sjedinjene Države. Posle nekoliko godina siromašnog života Pupin postaje student univerziteta Kolumbija, gde će kasnije predavati tokom pune četiri decenije. Poznat je čak po dvadeset i četiri patenta, od kojih je napoznatiji „Pupinov kalem“. Pupin je bio i veoma poznat književnik. Za autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka dobio je Pulicerovu nagradu, dok je zapažen i njegov roman Romansa mašina. Mihailo Pupin je imao važnu ulogu u političkim događajima za vreme i neposredno posle Prvog svetskog rata. Kao slavan naučnik, ugledni građanin Sjedinjenih Država i prijatelj sa studija predsednika Vudro Vilsona, Pupin je značajno pomogao interesima Srbije, dok je humanitarnim radom zadužio veliki broj ratom postradalog stanovništva naše zemlje. Dvojica Pupinovih studenata dobila su Nobelove nagrade.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom biografskom delu:

Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.

Nikola Tesla

Nikola Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Rođen je 10. jula 1856., u selu Smiljan kod Gospića, a umro 7. januara 1943. godine u Njujorku. Potiče iz srpske porodice iz Like.

Najznačajniji Teslini pronalasci po kojima ga svet pamti su polifazni sistem (trofazni sistem), obrtno magnetno polje, indukcioni motor (asinhroni motor), sinhroni motor i dobro poznati Teslin transformator. Takodje, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu  i modulaciji radio signala, a ostali su zapaženi njegovi radovi u oblasti X-zraka.

Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Umro je u svojoj 86.godini, siromašan i zaboravljen. Po njemu je jedna medjunarodna jedinica nazvana- TESLA.

Važniji datumi iz života Nikole Tesle

1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u Smiljanu

1862.-1866. Pohađa osnovnu školu u Smiljanu

1866.-1870. Pohađa nižu gimnaziju u Gospiću

1871.-1874. Pohađa višu gimnaziju u Gospiću

1875.-1878. Studira na Višoj tehničkoj školi u Gracu

1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom tehničkom preduzeću u Mariboru kao pomoćni inženjer

1880. Završava studije na univerzitetu u Pragu

1881.-1882. U Budimpešti dobija posao tehničkog crtača u Centralnom telegrafskom uredu

1882. Otkriva u Budimpešti obrtno magnetno polje

1882. Odlazi u Pariz, gde se zapošljava u Edisonovoj evropskoj organizaciji, koja ga šalje u Strazburg gde radi oko dve godine. Pravi model indukcionog motora

1884. Odlazi u Ameriku i u Njujorku prve godine radi kod Edisona. usavršava lučne lampe i dinamo mašine

Majkl Faradej

Majkl Faradej je bio engleski fizičar i hemičar. Rođen je 22. septembra 1791. godine u Njungtonu. Značajan po mnogim naučnim otkrićima, prvenstveno u oblasti elektriciteta i magnetizma.

Život Majkla faradeja vrlo je zanimljiv i bogat doživljajima. Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Devija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznoraznije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize, tada je radio u Kiculovoj laboratoriji. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu, a poznatu su kao Faradejevi zakoni elektrolize. Ovaj naučnik prvi je otkrio i vezu između magnetnog polja i svetlosti. Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Feradejev zakon elektromagnetne indukcije koji je kasnije uvršćen i među Maskvelove osnovne jednačine elektrodinamike. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta – Farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetnom polju – Faradejev efekat.

Isak Njutn

Isak Njutn rođen je 1642. godine u Volstropu, grofovije Linkoln, u porodici skromnog farmera. Još od detinjstva pokazivao je izvanredan talenat za prirodne nauke i matematiku. Istakao se na studijama u Kembridžu, prostudiravši temeljno dela antičkih matematičara, posebno Euklida (Euklidska geometrija) i Arhimeda, zatim Dekarta (franc. Filozofa – Dekartov pravougli koordinatni sistem) i niza matematičara XII veka. Uporedo se pored bavljenja matematikom posvetio fizici, hemiji i astronomiji.

Njutn je nizom svojih dela postigao genijalna ostvarenja u matematici, fizici i astronomiji, koja predstavljaju revolucionarni pokret u razvitku celoukupne nauke i filozofije. Ona se u pogledu evolucije nauke nadovezuju na ostvarenja Njutnovih predhodnika. To je i Njutn sam istakao zapisavši: “Ako sam video dalje od drugih to je zato sto sam stajao na plećima giganta”. Medju tim gigantima posebno mesto ima Arhimed. U Vestiminsteru na Njutnovom nadgrobnom spomeniku piše: ”Radujte se smrtnici sto je postojao takav i toliki ponos ljudskog roda”.

Genijalno plodotvoran u nauci, a društveno energično angažovan umro je u 85-oj godini života, 31 marta 1727. godine.

U njegovu čast jedinica za silu zove se Njutn (N).

Zašto je za Njutna bio važan pad jabuke sa drveta?

Englez Isak Njutn (1642-1727) bio je jedan od najvećih naučnika svog vremena. Priča se da je jednom u mladosti video kako jabuka pada sa drveta; to je u njemu zapalilo iskru velikog saznanja. Naime, pretpostavio je da je sila zbog koje jabuka pada s drveta ona ista koja zadržava Mesec i planete na njihovim orbitama, tj. da je reč o sili gravitacije. Ovo otkriće, za kojim je sledilo dokazivanje teorije opšte gravitacije, predstavlja osnovu čitave savremene fizike.

Galileo Galilej

Galileo Galilej (1564-1642) je veliki italijanski fizičar i astronom, koji je otkrio zakone slobodnog padanja tela i kretanja platna. Prvi je zapazio inertnost tela i ukazao na značaj inercije. Galilej je konstruisao termometar i prvi primenio durbin za astronomska posmatranja. Durbinom je otkrio Jupiterove satelite, Sunčeve pege i faze venere. Zastupao je Kopernikov, ili heliocentrični sistem sveta i zbog toga je jedva izbegao kaznu smrti, na koju je Crkvena inkvizicija osuđivala naučnike tog vremena koju su zastupali Kopernikov sistem. Osuđen je na zatočenje u kome je proveo poslednje godine svoga života.

Rođen je u Pizi. Uglavnom je obrazovan u Manastiru Volombroza pored Firence, a na univerzitetu u Pizi studirao je od 1581. do 1585. godine. Ubrzo posle toga, neko vreme je predavao na firentinskoj Akademiji. Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog vojvode od 1610. pa do kraja svog života.

Od Galilejevih naučnih otkrića trebalo bi spomenuti sledeća: izohronizam klatna, 1581; hidrostatičku vagu, 1586; principe dinamike, 1581-91; proporcionalni kompas i termometar, 1597. Iako nije bio pronalazač teleskopa, mnogo je doprineo njegovom usavršavanju, i zato je bio u stanju da opiše planine na Mesecu, Mlečni put kao ogromnu konstelaciju zvezda, Jupiterove satelite, Venerine mene i takozvane Sunčeve pege. Godine 1637. samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo, Galilej je opisao dnevnu libraciju Meseca. Kada je oslepeo, razvio je teoriju o upotrebi klatna u satu.

Međuzavisnost kretanja sile, i nepromenljivost uzročno posledičnih odnosa koja iz toga sledi, uvela je potpuno novu mentalnu perspektivu gledanja na svet. Da su sva tela teška, da je težina kontinuirana sila privlačenja prema centru Zemlje, da bi u vakumu sva tela padala jednakom brzinom, da inercija povlači istrajavanje i u kretanju i u mirovanju, da zvezde i planete nisu manje propadljive od Zemlje, te da treba koristiti pojmove koji su odlučivi – to je bio put ka budućnosti.

Albert Ajnštajn

Albert Ajnštajn (14. mart 1879 – 18. april 1955), nemačko-američko-jevrejski fizičar, tvorac teorije relativnosti i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. za fotoelektrični efekat.

Albert Ajnštajn (nem. Albert Einstein) bio je teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta. rodjen je u Ulmu, Nemačka, 14. marta, 1879., a preminuo je u Prinstonu, Nju Džersi, SAD, 18. aprila, 1955.

Albert Anštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodeljena 1921. godine za objašnjenje  fotoelektričnog efekta, kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. U narodu, ime Ajnštajn je sinonim za čoveka visoke inteligencije ili za genija.

Glavna dela su mu: Elektrodinamika tela u kretanju; Ideje i mišljenja; Značenje relativnosti; Teorija Braunovih kretanja; Osnovi opšte teorije relativnosti; O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti; Moja slika sveta…

Da li ste znali ??????

NAJJAČA MAGNETNA POLJA se javljaju na neutronskim zvezdama, preko 100 miliona tesli. Najjača magnetna polja koja je čovek stvorio pomoću superprovodnih magneta iznose 40T. Najjače magnetno polje ostvareno u pulskom režimu je 72T, a najjače polje ostvareno pomoću samorazarajućih magneta iznosi 850T. Najjači permanentni magneti ostvaruju magnetno polje od oko 2T (uobičajeni magneti ostvaruju 0.05-0.3T).

NAJTAČNIJA VAGA je Sartorius Microbalance Model 4108, izgradjen u Gentigenu u Nemačkoj, koja može da meri predmete mase 0.5g. sa tačnošću od 0.01 mikrograma.

NAJVEĆA VISINA BACANJA JAJA sa koje je sveže jaje bilo bačeno na zemlju i ostalo čitavo je 213m. Ovo je ostvario Dejvid Donahju (David Donoghu) 22. avgusta 1994. bacivši jaje iz helikoptera  na golf teren. Za ostvarenje ovog revolucionarnog uspeha poznavanje fizike je bilo od velikog značaja: bilo je potrebno jajetu dati takvu horizontalnu brzinu koja će u kombinaciji sa vertikalnom brzinom padanja i otporom vazduha, u trenutku dodira površine zemlje ostvariti ukupan vektor brzine paralelan površini zemlje. Da biste stekli utisak sa koje visine je jaje bačeno, podsetićemo da je “Beogradjanka” visoka “samo” 101m.

NAJGROMOTIVIJE MESTO NA SVETU je Tororo u Ugandi, gde u srednjem delu zabeleženo 251 dan sa grmljavinom godišnje, tokom desetogodišnjeg perioda 1967-76. Uganda se nalazi u istočnoj Africi, izmedju sudana, Kenije, Tanzanije, Ruande i Republike Kongo.

NAJJAČI ZEMLJOTRES koji je ikada zabeležen je Veliki Čileanski zemljotres koji se desio 22.maja 1960, sa magnitudom od 9.5 stepeni po Rihterovoj skali. Od posledica zemljotresa poginulo je oko 3000 ljudi, relativno malo obzirom na snagu zemljotresa, što je posledica njegove lokacije u relativno nenaseljenim područjima. Najveći broj ljudi je zapravo poginuo od izazvanog cunamija koji je pogodio 10 000km udaljena Havajska ostrva. Energija koja je u zemljotresu oslobođena je ekvivalentna 180 gigatona TNT (ili oko 50 000 termonuklearnih bombi). svaki stepen Rihterove skale znači 10 puta veću amplitudu pomeranja i 10 3/2 (oko 31.6) puta više oslobođene energije.

NAJVEĆA SNEŽNA PAHULJA je vidjena 28.januara 1887. godine u američkoj saveznoj državi Montana. Vlasnik ranča Ford Kia ja pahuljicu prečnika 38 cm i debljine 20 cm. Snežne pahulje se formiraju zato što se kristalići leda sakupljaju na sićučnim česticama prašine ili hemijskih supstanci u vazduhu. Ledeni kristalići se potom grupišu i formiraju pahuljice. Ako je vazduh vlažan, pahuljice brzo rastu i biće veće, dok u suvljem i hladnijem vazduhu pahuljice bivaju manje.

NAJHLADNIJE MESTO U SVEMIRU je Maglina Bumerang u sazveždju Kentaur, 500 svetlosnih godina od Zemlje, sa temperaturom od oko -272 C ili samo oko 1.15 K iznad apsolutne nule. Ovo je posebno interesantno zato što u normalnim uslovima, nigde u vasioni temperatura ne može biti niža od 2.7 K koliko je ekvivalentna temperatura pozadinskog mikrotalasnog zračenja koje potiče od Velikog Praska, i koje ispunjava čitav svemir. Ova maglina se formira oko umiruće zvezde, tzv. “Belog patuljka”, i predstavlja veliku masu gasa koji razilazi i udaljava se od zvezde brzinom od oko 600 000 km/h.

Interesantni linkovi

Mladi fizičar - Internet prezentacija časopisa za učenike osnovnih i srednjih škola.

Mladi fizičar i astronom - Sekcija mladih fizičara iz Zrenjanina. Prezentacija obiluje naučno popularnim tekstovima.

Društvo fizičara Srbije – Zvanična prezentacija društva fizičara

Školski dani nauke u našoj školi

Radovi mojih učenika pripremljeni za manifestaciju " ŠKOLSKI DANI NAUKE"