Marija Kiri

Marija Kiri (1867-1934), poljsko-francuska fizičarka i hemičarka, dobitnica nobelove nagrade iz fizike 1903. i hemije 1911.

Marija Skladovska-Kiri, završila je fiziku na Sorboni kao najbolji student u klasi 1893. Prva žena koja se istakla u naučnom svetu. Shvatila je fenomen radioaktivnosti i 1898. otkrila elemente plutonijum i radijum. Godine 1903. je dobila Nobelovu nagradu iz fizike koju je delila sa svojim suprugom Pjerom kirijem i Henrijem Bekerelom.

Marija Kiri dokazala je radioaktivnost kao osobinu retkih elemenata. utvrdila je da uranijumova ruda ima viši stepen radioaktivnosti od čistog uranijuma, na osnovu čega je izvela zaključak da uranijumova ruda mora sadržati još neke elemente, koji su jače radioaktivni, prema tome skriveni. I zaista, našla je polonijum.

S obzirom na to da se radijum nalazi u veoma malim količinama u rudi uranijuma, Marija i Pjer Kiri su 1902. morali da prerade tone uranijumove rude da bi dobili tek desetinu grama radijuma. Tada je Marija Kiri izračunala atomsku težinu radijuma i utvrdila njegove osobine. Ostalo joj je nedovršeno istraživanje porekla radioaktivnosti, koje je dovršio Ernest Raderford (1871-1937), objasnivši značenje čestica alfa, beta i gama.

Marija Kiri je dokazala da se radijacija sastoji od najmanje dve vrste zračenja, različitih osobina. Za to je dobila drugu Nobelovu nagradu 1911., ovog puta iz hemije, i tako postala prvi dvostruki nobelovac. Na žalost, radeći sa radioaktivnim materijalima ozračena je dobila leukemiju, od čega je umrla 1934. godine.