Isak Njutn

Isak Njutn rođen je 1642. godine u Volstropu, grofovije Linkoln, u porodici skromnog farmera. Još od detinjstva pokazivao je izvanredan talenat za prirodne nauke i matematiku. Istakao se na studijama u Kembridžu, prostudiravši temeljno dela antičkih matematičara, posebno Euklida (Euklidska geometrija) i Arhimeda, zatim Dekarta (franc. Filozofa – Dekartov pravougli koordinatni sistem) i niza matematičara XII veka. Uporedo se pored bavljenja matematikom posvetio fizici, hemiji i astronomiji.

Njutn je nizom svojih dela postigao genijalna ostvarenja u matematici, fizici i astronomiji, koja predstavljaju revolucionarni pokret u razvitku celoukupne nauke i filozofije. Ona se u pogledu evolucije nauke nadovezuju na ostvarenja Njutnovih predhodnika. To je i Njutn sam istakao zapisavši: “Ako sam video dalje od drugih to je zato sto sam stajao na plećima giganta”. Medju tim gigantima posebno mesto ima Arhimed. U Vestiminsteru na Njutnovom nadgrobnom spomeniku piše: ”Radujte se smrtnici sto je postojao takav i toliki ponos ljudskog roda”.

Genijalno plodotvoran u nauci, a društveno energično angažovan umro je u 85-oj godini života, 31 marta 1727. godine.

U njegovu čast jedinica za silu zove se Njutn (N).

Zašto je za Njutna bio važan pad jabuke sa drveta?

Englez Isak Njutn (1642-1727) bio je jedan od najvećih naučnika svog vremena. Priča se da je jednom u mladosti video kako jabuka pada sa drveta; to je u njemu zapalilo iskru velikog saznanja. Naime, pretpostavio je da je sila zbog koje jabuka pada s drveta ona ista koja zadržava Mesec i planete na njihovim orbitama, tj. da je reč o sili gravitacije. Ovo otkriće, za kojim je sledilo dokazivanje teorije opšte gravitacije, predstavlja osnovu čitave savremene fizike.