Mihajlo Pupin

Od nastanka ljudskog društva neočekivan uspeh smatra se najvećim dostignućem. Mihailo Pupin je simbol ličnog uspeha koji bi u većini drugih prilika bio smatran nemogućim. Rođen u Banatu 1854. godine Pupin je rano došao u sukob sa austrijskim vlastima, izbačen je iz škole, zbog čega je otputovao u Sjedinjene Države. Posle nekoliko godina siromašnog života Pupin postaje student univerziteta Kolumbija, gde će kasnije predavati tokom pune četiri decenije. Poznat je čak po dvadeset i četiri patenta, od kojih je napoznatiji „Pupinov kalem“. Pupin je bio i veoma poznat književnik. Za autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka dobio je Pulicerovu nagradu, dok je zapažen i njegov roman Romansa mašina. Mihailo Pupin je imao važnu ulogu u političkim događajima za vreme i neposredno posle Prvog svetskog rata. Kao slavan naučnik, ugledni građanin Sjedinjenih Država i prijatelj sa studija predsednika Vudro Vilsona, Pupin je značajno pomogao interesima Srbije, dok je humanitarnim radom zadužio veliki broj ratom postradalog stanovništva naše zemlje. Dvojica Pupinovih studenata dobila su Nobelove nagrade.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom biografskom delu:

Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.